Priča o plemenu Janomami

 Kada su sredinom seamdesetih godina tragači za zlatom krčili amazonske šume na severu Brazila, stigli su do staništa, do tada potpuno zatvorenog i nepoznatog, plemena koje je tu živelo najmanje 500 godina u veoma primitivnoj zajednici i bez ikakvog kontakta sa današnjom civilizacijom. Tako je otkriveno pleme Janomami (znači «ljudsko biće») koje danas broji oko 20 000 ljudi. Naučnici su odmah pohrlili da vide to čudo, pa su i medicinski pregledani.
     Janomami su bili živahni i vitki lovci, puni energije i uopšte nisu patili od bolesti sa kojim se bore civilizovani ljudi. Nisu patili od virusnih infekcija, od kardiovaskularnih poremećaja, od  artritisa, reume, dijabetesa. Nisu bili proždrljivi i debeli i nikada nisu prali zube. Krvni pritisak im je bio 104/70 mm/Hg za muškarce i 95/63 za žene i nije se povećavao sa godinama, već se neznatno smanjivao.

     Rečnu ribu su lovili rukama, pa su je zbog slabog ulova i manje konzumirali. Ali, samo 5% populacije je živelo pored reke. Ostali su bili daleko u šumi zbog čega su dugo ostali neotkriveni. Tu su uzgajali domaće životinje, ali ih nisu jeli. Umesto njih lovili su divljač. Glavna hrana im je bila ona koju sakupljali u prirodi, a mnoge useve su uzgajali sami: slatku kasavu, sladak krompir (oba useva su bogata vitaminom B17), šećernu trsku, banane, duvan, pamuk i razne trave nama poznate kao medicinske i halucinogene.   Natrijumovu so nisu koristili uopšte i meso nisu konzervirali. Ali, njihov organizam je bio pun kalijuma.  Dnevni unos ovog minerala im je bio najmanje 8.500 miligrama. I to je znatno više od onoga što savremena medicina danas propisuje kao dnevnu dozu.
     Za ovo pleme PRIRODA i sve što je u njoj stvoreno je SVETINJA.


Izvor:http://www.ivonazivkovic.net/KALIJUM.html